Poezija, proza i još ponešto...
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Moje priče - Ksio

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Ksio
Admin
avatar

Broj poruka : 92
Datum upisa : 19.01.2018
Godina : 44
Lokacija : Tamo negde...

PočaljiNaslov: Re: Moje priče - Ksio   Sub Jun 09, 2018 11:54 am

ЦИГАНИН
Ходала је боса по плажи осећајући под табанима мекоћу и структуру још топлог песка и влажну спарину на кожи. На себи је имала дугу белу свилену хаљину без бретела коју је слани ветар припијао уз високо и витко тело, дуге ноге и оцртавао мале груди. Кратку црну косу је чешљала уназад. Имала је изражајно, уско лице високих јагодица, узан нос, пуне усне и топле зелене очи. Боре око уста и очију су показивале да се пуно смеје. Гледала је како сунце тоне у море и јела сладолед од лимуна у корнету. Уживала је у животу. Одувек је било тако. Јела је, пила, волела и никад, одкад је памтила, није дозволила да је натерају на нешто што није хтела. Сад је хтела њега. Само њега, одувек. Био је њен рођак, са мамине стране, из четвртог колена. Висок више од два метра, бивши кошаркаш. Дугу црну, до струка, косу је плео у плетеницу или везивао гумицом. Кожу и очи боје тамног злата је наследио од прабабе циганке. Грубо лице би му постало изненађујуће лепо кад би се насмејао, тад би синули природно бели и правилни зуби. Знала је да трчи сваки дан са својим хаскијем Портосом и да диже тегове у локалној теретани. Крв би јој узаврела кад би је погледао. Није то био братски поглед. Узео јој је невиност кад је имала петнаест година. Сећала се сваког додира, пољупца, стењања, јаука, његовог и свог. Били су тајни љубавници наредне две године. Онда их је живот раздвојио, тачније речено, њихове породице. Сад га је стрпљиво чекала, лижући сладолед који јој је процурио на руку. Лизала је, одсутно, прст по прст уживајући у кисело-слатком укусу. Велика шака са дугим прстима је зграбила њену и раздвојила средњи прст од осталих. Топла уста и језик су наставили започето. Док јој се у стомаку будио сладак бол и врелина палила тело, изговорила му је име тако да је звучао попут уздаха. Окренула се ка њему целим телом уздахнувши опет њему у уста кад јој је заробио језик и лишио је сваке свесне мисли. Кад је прешао на врат љубећи јој осетљиву кожу, нашла је мрвицу снаге да каже „Стани“. Стао је тешко дишући. Гледала је те горуће очи и осећала под рукама које су биле на његовим прсима како дрхти целим телом. „Чији си?“, питала је промуклим гласом, „Твој, само твој“, одговорио је задахтано. Насмејала се победоносно и почела да му цепа кошуљу овај пут га љубећи дубоко и коначно без икаквих кочница…
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://mundana.serbianforum.info
Ksio
Admin
avatar

Broj poruka : 92
Datum upisa : 19.01.2018
Godina : 44
Lokacija : Tamo negde...

PočaljiNaslov: Re: Moje priče - Ksio   Sub Jun 09, 2018 12:11 pm

BAKA I DEDA
Imala sam baku i dedu, mamine roditelje. Nisu postojale dve različitije ličnosti od njih dvoje. Ni darežljivije… Sve su činili za mamu, mene i mog brata. Deda je bio blag i tih čovek. Kad bi došli kod nas, uvek bi seo u ćošak levo pored mene, bilo mi ga je uvek žao kad sedne tu, pa bih ga zvala u šali: „Dođi, deda, nisi kažnjen“. Nije voleo svađu, toga je jedino bilo kad je trebalo da u bašti posadi zelenu salatu ili beli luk. Tada se mama i deda dogovore jedno, tj, na koji način deda da posadi luk ili salatu. Na kraju sve bude po dedinom naumu. Mama bi poludela, naravno, ali ne zadugo. Znala je da ne može da ga promeni. Znao je u trenu da smisli rimovani stih. Povremeno bih mu rekla da uzme olovku i svesku da ih zapisuje. Jok, nikad to nije hteo... Pa bi mi uzeo ruku i krenuo da je razmrdava po mojoj želji. Baka bi se povremeno pobunila kad bi joj se učinilo da deda prejako cima moju ruku. „Polomićeš detetu ruku, čoveče!“ „Ma ne boli me, bako“, rekla bih ja. Najčešće i nije bolelo. A baka… Ona je bila, poput mame, zmaj žena. Kad sam bila dete, nisam bila baš ješna, pa bi baka, dok bi me hranila, pričala nešto ili bi recitovala pesme, npr, „Osvetnik“ ili „Božić za vreme rata“ i tako ja neprimetno pojedem sve. Nekad bi došla sama uvek noseći malu crnu torbicu u kojoj su bili ključevi od stana i novčanik. Plus kesa sa voćem i povrćem. Ponekad ne bi donela ništa, pa bi me tužno pogledala uz reči: „Nisam ti ništa donela“, „Nema veze, bako, donela si sebe.“. Kad je to prvi put čula, bila je iznenađena i presrećna jer je tad videla kakvu unuku ima… Volim njih dvoje i voleću ih dok sam živa.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://mundana.serbianforum.info
Ksio
Admin
avatar

Broj poruka : 92
Datum upisa : 19.01.2018
Godina : 44
Lokacija : Tamo negde...

PočaljiNaslov: Re: Moje priče - Ksio   Sub Jun 09, 2018 12:31 pm

КАФА И ЈА
Има у мени нешто дивље, непокорно. Отима се свим табуима, забранама, вришти из свег гласа жељно слободе, чистог ваздуха, плавог неба и бескрајног мора. Ко је то, питам се. „Твоја душа,“ одговара нежни, тихи глас мог срца. „Аха,“, кажем. „Па шта би хтела, душо моја?“. „Да ми кажеш како си.“. Накривим главу, размишљам. Пијем кафу на сламку, ону горку, тамну попут ноћи. Нећу те лагати, жута минута ме спопала к‘о досадни муватор на фејсу. Не иде ми ни играње омиљење игрице, све се тешим, проћи ће и ово. А, да, заборавила сам рећи да сам можда индиго дете јер сањам будућност, некад сам спавала испод димњака као дете и сањала бих чудне снове, на тавану наше бивше викендице на Космају, кроз прозор бих на плавом небу видела беле тачкице, после прочитам да само ретки то могу видети, видим мртве у сну, са петнаест година сам једном човеку рекла да ће бити леп деда, моји су се насмејали не верујући ми, могу видети будућност онима које волим, али никад не кажем оно ружно. Мада не волим „гледати“, волим помоћи саветом, лепом речју. Ником није суђено да зна шта ће му се десити јер се тако поништава од Бога дат избор хоћемо ли лево или десно. Али људи к‘о људи, воле знати. Нисам ни ја изузетак, тражила сам да ми гледају. Оно што је виђено мени, нешто се јесте остварило, а нешто тек треба да се деси. Срећом, немам више кошмаре, хвала Богу драгом. Ко зна, можда смо ми инвалиди сви рођени као индиго или кристална деца? А да волимо и праштамо, то знамо до краја, самоубилачки, па макар нас то убило. Слажем се, нисмо сви исти, али снови, жеље и потребе јесу…
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://mundana.serbianforum.info
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Moje priče - Ksio   

Nazad na vrh Ići dole
 
Moje priče - Ksio
Nazad na vrh 
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
 Similar topics
-
» Benim Adım Gültepe/Moje ime je Gultepe
» HARMONIKAŠ_ZG_GUERRINI MOJE NOTE (SKENIRANE)
» Mis tres hermanas / Moje tri sestre
» Te Voy a Enseñar a Querer/Ljubavna priča
» Realna priča u novoj telenoveli "Divlja mačka"

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Mundana :: VAŠEG UMA DELO-
Skoči na: