Za sve koji vole fantastiku bilo koje vrste i dobru zabavu.
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Moje priče - Ksio

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Ksio
Admin
avatar

Broj poruka : 78
Datum upisa : 19.01.2018
Godina : 44
Lokacija : Tamo negde...

PočaljiNaslov: Re: Moje priče - Ksio   Ned Jan 21, 2018 4:21 pm

MY DREAM
Идем кроз пустињу дана чекајући тебе. Не журим нигде, знам да ћеш доћи кад-тад. И опет ходам са ћерком полако, са уживањем, преко плаже у цик зоре. Нема никог, само ми, галебови и албатроси. Песак под стопалима је још пријатно хладан. У даљини тутње аутомобили, камиони... У даљини назирем људску фигуру, изводи чудне и компликоване покрете. "Чекај овде, Ана”, кажем нежно и тихо док ме она плахо гледа. Прилазим му ближе и видим да тренира кик бокс, видим дугу, црну косу до пола леђа везану у реп, високо и мишићаво тело истетовирано скоро свуда преко златасте коже и црне у струку везане панталоне широких ногавица. Падам на колена занесено загледана у то лепо и поносно лице. Познато ми је као моје лице, враћа ме вртоглаво у детињство проведено у Мајамију. Граду разних култура, где сам пре проговорила на шпанском него на српском. Где је дрога била малтене на изволите. А људски животи вредели мање од цента или пезоса, зависи ко плаћа. И где сам упознала њега, моју рану и лек. Био је једини син јеврејке које се породица одрекла јер се удала за шпанца и били су срећнији од било ког другог пара које сам касније упознала. Звао се Роман, имао је очи боје тиркиза и вечити осмех. Вечито прљави и каљави, јурили смо улицама и крали воће и другу храну на пијацама док су продавци били заузети тренутним купцем. Увече би били на неком од бројних докова, јели и причали о томе шта ћемо бити кад одрастемо. Роман је тачно знао шта би хтео бити: тату мајстор, а ја сам хтела бити биолог и да проучавам море које сам обожавала. Били смо, одкад сам знала за себе, другари, они најбољи на свету. Стигоше године луде, први пољубац и секс је био са њим. Љубав је била обострана и дубока као свемир. Али, као што знате, понекад вам живот смести такву замку да немате куд него да му се повинујете. Затруднела сам са 17 година, моји родитељи, до тад најбољи пријатељи са Романовим родитељима, су се посвађали на крв и нож. Одвели су ме у Србију, земљу мојих предака и мени тотално страној. Да није било већ тада компјутера, тајних мејлова и наше, сада већ 20-годишње ћерке Ане, полудела бих. На моју и Романову велику радост, Ана студира биологију и хоће да проучава море, следећи мој стари сан за који моји, сад већ стари родитељи, и нису знали. А моју љубав сам гледала сваког дана на TLC-у у риалити шоуу “My dream” како тетовира људе следећи њихове снове, гледала сам како му расте популарност, био је директни конкурент Амију Џемсу... А сада сам гледала и чекала да осети да је неко ту као што би некад давно увек осетио да сам ту. Постепено му се покрети успоравали и на крају је стао. Гледам га како уздише дубоко, брише лице и руке пешкиром и на крају диже поглед. Очи су му се широм отвориле кад ме је препознао. Потрчао је тих неколико метара и пао на колена преда мном. Грлио ме је и љубио по лицу говорећи: “Марија, моја Марија...” оним дубоким гласом који сам толико волела. Брисала сам му сузе пољупцима, плакали смо од среће као деца. Полако смо постали свесни још нечијег плача, извукла сам се његових руку и рекла нежно”Дођи да видиш неког”, устали смо и дошли до дугокосе, витке девојке тиркизних очиу и образа мокрих од суза. “Тата...”, само то је успела да изусти пре него што нас је обе стегао у чврст загрљај. Обе смо узвратиле загрљај знајући да је тузи крај...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://mundana.serbianforum.info
Ksio
Admin
avatar

Broj poruka : 78
Datum upisa : 19.01.2018
Godina : 44
Lokacija : Tamo negde...

PočaljiNaslov: Re: Moje priče - Ksio   Čet Feb 01, 2018 2:46 pm

Чезнем за пољупцима његовим, крв из вене у потоку древном тече низ длан и прсте на камен који је, стар као време и паклено зао, шиштао и димио се на пољани усред шуме... стара бакина бајалица за призивање демона ми клизи из уста к'о крв вампира кога сам малопре убила, знам да ћу их убити још док траје ова освета, светим се свима који су расплакали дете, прошли поред пружене руке у немој молбом за динаром, били узрок сузама жене, исекли дрво живо, угасили светло у очима људским и животињским... крв не тече више, бајалица је обавила посао: преда мном је светлокоси демон црвених очију и усана извијених у циничан осмех јер је већ убијао са мном, били смо паклени тандем и љубавници проклети да ходимо овом планетом век за веком... загледана у његове очи, прилазим му и тонем у пољубац који раздире кожу, месо и кости, време и простор, муње севају, громови пуцају, окрећем се, урањамо у шуму и трен касније, она је иза нас, бетон одзвања од корака наших, вадимо мачеве из корица који су нам на леђима и крећемо, крв невиних и проклетих поново зове...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://mundana.serbianforum.info
Ksio
Admin
avatar

Broj poruka : 78
Datum upisa : 19.01.2018
Godina : 44
Lokacija : Tamo negde...

PočaljiNaslov: Re: Moje priče - Ksio   Čet Feb 01, 2018 2:51 pm

Свађали су се већ сатима, ни сама није знала више због чега... мрзела је те свађе јер је скоро увек она говорила, а он седео на каучу са рукама на коленима, погнуте главе и ћутао као заливен... али сад је, за промену, он проговорио, ко да се брана отворила, изливао је сав јад, чемер, горчину и усамљеност накупљених током година живота са родитељима, презирао је њихову малограђанштину, уске видике, свађе, причао је како су срели у локалном кафићу, како је био очаран њеном душом и срцем. Сад је она ћутала и слушала пажљиво. Кад је заћутао видно исцрпљен и збуњен толиким говором, устала је са кауча, пришла му је врло близу и питала тихо: могу ли те загрлити? Склопио је очи док су падали на колена, осећао је мир и спокој први пут после толико година. Држећи је у чврстом загрљају, захвалио се боговима што она постоји и што је њен.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://mundana.serbianforum.info
Ksio
Admin
avatar

Broj poruka : 78
Datum upisa : 19.01.2018
Godina : 44
Lokacija : Tamo negde...

PočaljiNaslov: Re: Moje priče - Ksio   Čet Feb 01, 2018 2:56 pm

Недостајеш ми, знаш ли? Онај твој успутни додир по мишици док читаш или пишеш нешто, а ја лежим на каучу са главом на твом крилу... или јутарња кафа док још поспано зевам и осмех од ува до ува препун љубави и сећања на прошлу ноћ... или седење на љуљашки на трему док сумрак осваја небо, а твоја рука око рамена и нешто ми тихо причаш, не разумем шта, али уживам у мелодији твог гласа који трепери у свакој ћелији мог бића... или кад вичеш нервозно „Пожури“ док ја опуштено базам по супермаркету тражећи твој омиљени афтершејв који си јутрос потрошио... или кад смо летос били на мору, па ти уђеш први и зовеш ме насмејано “Ајде уђи!“, а ја се само преврнем на стомак кријући осмех среће што постојиш, вриштања од хладне воде коју ми уз смех просипаш на леђа, јурњаве до воде уз цику и смех, потапања тебе из слатке освете, фрктања и дувања носа и жалостивог „Могла си да ме удавиш!“, трен касније би смо се смејали јурећи једно друго по плажи... или твог вечерњег певања уз караоке са јутјуба без имало слуха док ја умирем од смеха због твог дурења који умирујем пољупцем који обећава врелу ноћ... ето, сад знаш колико ми недостајеш, анђеле...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://mundana.serbianforum.info
Ksio
Admin
avatar

Broj poruka : 78
Datum upisa : 19.01.2018
Godina : 44
Lokacija : Tamo negde...

PočaljiNaslov: Re: Moje priče - Ksio   Čet Feb 01, 2018 2:58 pm

МЕСЕЧЕВЕ ОЧИ
Тражио је њу, прворођену, да му густо крзно помилује. Био је некад давно човек, сад је вук самотњак који завија на месец пун. Јурио је кроз шуму густу горећи од чежње за њеним меким и топлим рукама које су смиривале немир и гласом виле који је скидао клетву бар ту једну ноћ. Тад би се мењао у високог, стаситог и дугокосог мушкарца очију боје месеца. Скинуо би је полако, нежно... уснама и језиком би миловао њене осетљиве усне, миловао би и љубио сваки делић њене нежне коже, шапутао речи љубави... Уздаци и крици задовољства су парали тишину древне шуме, а вукови би завијали славећи њихову љубав. После кад би заспала, изашао би напоље и сео на клупицу, као и увек досад, да сачека зору и молио Луну, месечеву кћи да му скине клетву. Молио је те ноћи свим срцем и душом, на крају од умора легавши на клупицу, није хтео њу да буди, и заспао мртвим сном. Ујутру је сунце обасјало црнокосу главу и грејући наго људско тело. Шева је певала оду сунцу и плавом небу... Кад је изашла, као и обично, срца препуног туге за њим и да се умије над малим бунаром, случајно је погледала удесно и вриснула од среће. Од тог звука се тргла глава и отвориле очи боје земље. Збуњено је прво гледао око себе заклањајући руком сунце и осећајући се чудно. Тек кад му је поглед пао на руку, схватио је истину. Скочио је на ноге и потражио је извор вриска, кад је видео очи пуне суза и осмех пун среће и неверице, у трену је био крај ње и грлио је шапћући непрестано: ту сам, волим те, љубави моја, до краја живота...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://mundana.serbianforum.info
Ksio
Admin
avatar

Broj poruka : 78
Datum upisa : 19.01.2018
Godina : 44
Lokacija : Tamo negde...

PočaljiNaslov: Re: Moje priče - Ksio   Čet Feb 01, 2018 3:01 pm

ВИЛЕЊАК
Спава ми се. Слушам како плаче најава за вести, не знам зашто, али мени то увек звучи као дечји плач. Пас напољу лаје, досадно му ваљда. А облаци играју игру хоћу-нећу. Немир је у мени, ко да имам ПМС. Јуче сам попила много кафе са вилењаком без десне шаке. Лежим увече и мислим о горчини кафе и његовом смеху, очима... Причали смо, зезали се, много се смејали до касно у ноћ. Пре растанка ми је рекао да ће долазити увек и питао: јел нећеш плакати кад одем? Нећу, рекла сам, зашто бих? Није знао да ми је то био најлепши дан после дуго времена и да ме је сломио на толико лепих начина својом нежношћу, додиром и осмехом...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://mundana.serbianforum.info
Ksio
Admin
avatar

Broj poruka : 78
Datum upisa : 19.01.2018
Godina : 44
Lokacija : Tamo negde...

PočaljiNaslov: Re: Moje priče - Ksio   Pet Feb 02, 2018 12:30 pm

ГЛАД
Љубио ме је жестоко, гладно са језиком који мазио мој, одувек је знао како да пробуди сва моја чула. Требао ми је те ноћи, да смири лудило у мојој глави и крви. Крви затрованој мржњом, страхом и болом. Звала сам га на мобилни, дошао је и загрлио ме је, нежно, утешитељски, не, махнула сам главом, не треба ми то, а шта ти треба, малена? Ти, ти ми требаш, као и увек, одговорила сам му са јасном потребом у гласу. Насмешио се задовољно, победнички док је скидао са мене мајицу и шортс успут ме милујући осетљивим прстима, што ти је требало толико да ме позовеш? Одмахнула сам главом, овог пута без речи и заробила његов језик зубима. Сисала сам гладно цепајући његову кошуљу, жудела сам за заборавом који је само он, мој брат и ђавољи љубавник, знао како да га да. Гребала сам га по леђима, крв је лила у потоцима кад сам га примила у себе, вриснули смо обоје. То, то ми је требало, бол, ужитак и крв. Оргазам је био болно сладак, разарао је све бране које сам градила свих ових болних месеци које сам провела у друштву родитеља који ништа нису сумњали и ујаком коме сам се у тренутку лудила поверила јер се уплашио што плачем сама скривена у шпајзу. Отада ме није испуштао из вида, ни њега. Па ипак смо се сналазили, нашли смо у граду јефтин апартман где смо ишли кад год он није био у кући. Морао је често да путује, па је кришом поставио свуда камере и “бубице” у сваку собу и у купатило. Шта да радимо?, питала сам очајно кад сам повратила дах, оно што ти одавно предлажем, да га преобразим, да буде као ти, вукодлак?, да, малена, његов дубоки глас је миловао сваку ћелију у мом телу и уму. Дубоко сам уздахнула уз уморно “Ок, уради то.”, нисам имала снаге да се опирем, жудели смо обоје за слободом. Пољубио ме је овог пута нежно, идем сад, и отишао је журно само навукавши фармерке. Следећег дана ме је дочекала порука на комп столу, обичан папир истргнут из свеске какву је ујак користио: “Победили сте.”.

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://mundana.serbianforum.info
Ksio
Admin
avatar

Broj poruka : 78
Datum upisa : 19.01.2018
Godina : 44
Lokacija : Tamo negde...

PočaljiNaslov: Re: Moje priče - Ksio   Pet Feb 02, 2018 12:35 pm

ТЕТОВАЖА
Положена осмица је полако ницала на мом врату уз монотоно зујање тату игле . Није ме болело јер имам висок праг бола, више је пекло. А мој симбиот Ксио, луда генетска комбинација хермелина и змије лила боје, онако обмотан од чланка руке до рамена, ми је слао умирујуће вибрације кроз цело тело. Скоро да сам заспала. Изненадно благо цимање леве руке коју ми је држао Иван, мој најмлађи брат од тетке и полугласну опомену да се пробудим ме је тргло. „Шта је било, Иво?“, питала сам буновно. Показао је оштро главом иза мене и рекао гласом пуним презира: „Он“. Е јеби га, помислих, зар баш сад? „Смири се, Иво, неће он мени ништа“, рекла сам умирујућим тоном брату који је кипео у себи од беса што се јасно видео у његовим као трава зеленим очима. Крајичком ока сам пратила црне патике са развезаним пертлама и дуге ноге како ходају до смеђег кауча за госте. У себи се тргох кад је бучно сео на њега. „Ево, Мицо, готово је“, проговорио је Стефан, власник тату студиа и мој најбољи друг који је, док ми је брисао тетоважу антисептичном марамицом и лепио газу преко, такође подозриво пратио дугоногог типа. „Ух, најзад, укочила сам се.“, рекла сам весело шаљивим тоном исправљајући се и устајући са столице и даље држећи Иванову руку. „А јел?“, узвратио је Стефан истим шаљивим тоном, „А кад ти дају ињекцију, онда кукаш на сав глас“. „Па докле ћеш, бре, то да спомињеш?“, упитала сам кобајаги га бесно бубнувши песницом у раме. „До смрти““, насмејао се весело слажући успут боје у ормарић и иглу у алкохолни раствор. Осећајући Ксиов немир, окренула сам да погледам на нулу ошишаног момка плавих очију. Било је туге и беса у њима. Знала сам зашто, али нисам дозволила себи да се распаднем пред братом који је знао само пола истине. „Излази, Андреје“, рекла сам тихо леденим гласом пуним презира. Погледао ме је шокирано као да није очекивао такав тон мог гласа. „М‘рш одавде!“, дрекнула сам из све снаге свог болног срца. Потрчао је напоље ни не затворивши врата. Срушила сам се на кауч, са братом поред себе, затворених очију по први пут после дуго времена осетивши потпуни мир…
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://mundana.serbianforum.info
Ksio
Admin
avatar

Broj poruka : 78
Datum upisa : 19.01.2018
Godina : 44
Lokacija : Tamo negde...

PočaljiNaslov: Re: Moje priče - Ksio   Sub Feb 10, 2018 5:14 pm

БОСАНАЦ
Фебруар је. Снег до колена. Обучена сам у дебели џемпер са рол крагном, који је штрикала моја бака, мамина мама и српкиња из Лике, фармерке и чизме до колена подстављене јарећом вуном. Три сата је по поноћи. Вештичји сат. Седим на трему старе породичне куће на југу ове наше земљице и пијем кафу. Врућа је и јака. Као моја крв што њега чека да дође из шумске таме. А срели смо на врелим и прашњавим улицама Марока. Био је војник, безначајни шраф у вишемилионској армади САД и луди босанац који ме је засмејавао до суза и водио веома паметне разговоре. Ја сам била секретарица локалног љигавца адвоката Касима Адемија. Заљубили смо брзо и силовито. Онда ми је умрла мајка и морала сам да се вратим да чувам оца, болесног од Алцхајмерове болести у поодмаклом стадијуму. Дошао је за мном следећи ме као сенка или пас свог господара. Ни слутила нисам колико је ово друго тачно. Помагао ми је у свему, био зачуђујуће добар кувар и љубавник из снова. Открила сам шта је тек кад нас је пре три дана све троје завејао снег и запретила несташица хране. На поду трема је освануло мртав јелен и необично велики зеленооки вук. Дуго смо се гледали. Очи су му биле веома изражајне, скоро људске. Нагонски сам му пришла и загрлила га око врата, наслонио је главу на моје раме и тихо зарежао на моје миловање његовог густог топлог крзна, нисам могла да одолим, стисла сам се ближе да се угрејем јер сам била само у пиџами и шокирала се кад су снажни дрхтаји почели да потресају цело вучје тело, наглим трзајем се отргао из мојих руку отрчавши у снег и ветар. Остала сам сама, празних руку и чудно болног срца. „Петре...“, прошапутала сам, ушла и села на клупицу испред смедеревца да запалим ватру. Већ је било пријатно топло кад се вратио. Зелене очи су му биле опрезне док је процењивао како сам расположена. Скочила сам му у загрљај уз речи: „Не напуштај ме више никад!“. Стиснуо ме је тако јако да ми је дах излетео из плућа. „Нећу док сам жив“, заклео ми се својим тамним баршунастим гласом и подигао у наручје успут ми заробивши уста, две секунде касније већ смо били у кревету...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://mundana.serbianforum.info
Ksio
Admin
avatar

Broj poruka : 78
Datum upisa : 19.01.2018
Godina : 44
Lokacija : Tamo negde...

PočaljiNaslov: Re: Moje priče - Ksio   Sub Mar 03, 2018 4:03 pm

ГЛАДИЈАТОР
Ноћ је. Дува врео ветар натопљен мирисом јасмина и мора. Носим танку поноћно плаву свилену хаљину са бретелама и стојим на сребрном песку гледајући у пун месец. Слутим нечије зелене очи из мрака црногоричне шуме иза мене. Чека ме, жуди за мном већ вековима који су прохујали док сам трепнула. Рођена сам у Теби, хиљаду година пре Римског царства. Била сам кћер ткаље и ткача лана, имала безбрижно детињство и најбољег друга, јединог сина моје дадиље нубијке црне коже к‘‘о ноћ и очију зелених као речна трава, до 15 године. А онда то врело летње јутро, вашар, циганкин шатор, њене речи: „У теби је крв Изидина, кћери Египта, имаћеш треће око, остарићеш још пет година, своју љубав даћеш срце вуку и он теби, живећете док је сунце живо.“. Само сам се насмејала и изашла у врелину и прашину Тебе. Зеленооки поглед мог друга је зрачио страхом, „Шта је било?“, питала сам забринуто хватајући га за руку, „Чуо сам је.“, рекао је тихо гледајући у наше руке. Насмејала сам опет, „Ма пусти луду бабу, само лупета,, одговорила сам му уз весео осмех да отерам његову бригу. „Не“, одмахнуо је главом, „И мени је рекла прошле године сличне ствари и назвала ме је вучјим сином.“. Загрлила сам га без речи осетивши први пут у животу страх од будућности. Снагом воље сам отерала страх, одмакла се рекавши са осмехом: „Ајмо на реку.“. није одолео, насмејао се и рекао „Ех, ти и река.“. насмејала сам се и потрчала вукући га за руку, трчали смо к‘о деца и скочили бучно у топлу воду Нила. Године су пролазиле, моје визије и кошмари су почели годину дана после старичиних речи. Мртви су ходили у мојим сновима, будућност сам видела сваком ко би ме макар пипнуо. Само он је остао имун на моје моћи, постали смо љубавници из потребе да заборавимо на све и због љубави једно према другом. Спознали смо бол смрти најдражих и горчину одбацивања људи кад су видели и схватили да не старимо. Одлучили смо болно и тешко да се раздвојимо, он је отишао на брод јер је одувек волео море и путовања, а ја сам отишла у Нубију, била тамо неко време и одлутала даље... Срели смо се опет у Риму 54 године н.е. Непосредно пре Неронове ватре што га скоро целог спали. Био је непобедиви гладијатор који је прошао све четири школе везане за гладијаторе и, неким чудом, ниједном није био повређен, маса га је обожавала, а само ја сам знала узрок томе. Осетила сам шок кад сам му видела очи, тело и покрете у арени кад се борио са лавом. Ако мислите да је то било у стилу „Бен Хура“, грдно се варате. Било је ту на литре и литре крви, поломљених руку и ногу, врискова што су парали уши, молби за живот или смрт. А он, он се ту кретао као риба у води, клизећим, глатким покретима. Пошто сам била Неронова лична пророчица више од пет година, била сам присиљена гледати све то лудило. Временом сам огуглала на царево одушевљење гладијаторима, животињама и оружјем. Гледала сам само њега, сазнала сам да прича свима да је сироче из Тракије, да му је име Марко. Те ноћи пред пожар сам отишла у своје одаје да уз помоћ верног слуге покупим своје ствари којих је било мало: хаљина, кратак мач, мали десет пута петнаест цм крст, симбол нове вере коју покренуо човек чију сам смрт гледала у кошмарима пуним крви од бича који пуца по голом месу човека анђеоског лика и плавих очију коме је суђено и пресуђено да умре на крсту чију сам умањену верзију гледала на длану. Те ноћи смо Марко и ја побегли док су се ватрени цветови расцветавали по целом Риму. Болно сам удахнула врели летњи ваздух док сам се извлачила из успомена. Бол се претворио у радост и пожуду кад су ме две снажне руке загрлиле одпозади и промукао глас шапнуо: „Аgrha...“.
На ирском: вољена.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://mundana.serbianforum.info
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Moje priče - Ksio   

Nazad na vrh Ići dole
 
Moje priče - Ksio
Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Mundana :: VAŠEG UMA DELO-
Skoči na: